Index Transparentnosti Državnog Finansiranja Medija

Istraživanje Indeksa transparentnosti sprovedeno je u toku 2018. godine po drugi put, nakon inicijalnog testiranja 2017. godine. Metodologija je izmenjena, a broj indikatora smanjen – sa inicijalnih 60 na 42. Inicijalno testiranje transparentnosti potrošnje javnog novca u medijskom sektoru pokazalo je potpuno odsustvo dobrih praksi u trošenju novca, tako da je istraživački tim odlučio da prati isključivo zakonske obaveze u objavljivanju podataka, a da proširi uzorak institucija i obuhvati 100 institucija i javnih preduzeća.

Čak i u tako smanjenom obimu praćenja dostupnih informacija, podataka i dokumentacije, Indeksi se mahom nalaze oko polovine, tj. oko 50% od maksimalne ocene. Prateći zakonske obaveze, najbolje su ocenjeni javni konkursi i javne nabavke za medijske usluge jer imaju najdetaljnije razrađene zakonske procedure.

Istraživači su se u oko 10% odabranog uzorka susreli sa ćutanjem administracije, pre svih, javnih preduzeća, gde je odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja potpuno izostao. Kako nije bilo značajnijih izmena regulative, uočeni trendovi transparentnosti podataka ostaju isti kao i prethodne godine – lakše se dolazi do podataka o planiranju budžetske potrošnje nego do podataka o realizaciji ugovora, izveštajima o kvalitetu proizvedenog sadržaja ili medijske usluge.

Konkursno sufinansiranje

Na osnovu BIRN-ovog uzorka koji je u 2018. godini obuhvatio 20 lokalnih uprava i Pokrajinski sekretarijat za javno informisanje, njih 19, kao i sekretarijat je raspisalo i sprovelo javne konkurse za proizvodnju medijskog sadržaja. Izuzetak je jedino grad Kragujevac, koji godinama unazad nije niti jedan put sproveo javni konkurs. Zajedno, konkursi vrede nešto više od pola milijarde dinara, čime se potvrđuje da su konkursi najznačajniji izvor državne pomoći za medije. U odabranom uzorku, najveću sumu izdvojio je grad Beograd (89 miliona dinara), a slede Novi Sad (74 miliona dinara), Pokrajinski sekretarijat (65 miliona za 5 javnih konkursa), pa gradovi Niš i Novi Pazar koji su izdvojili nešto više od 50 miliona dinara.

Javni konkursi, u odnosu na ostale modele državne potrošnje, imaju relativno dobro razrađene procedure koje podrazumevaju određeni nivo transparentnosti. Ipak, u samoj praksi njihovog sprovođenja, uočene su velike nepravilnosti. U nacrtu nove medijske, koji se velikim delom oslanja na podatke nezavisnih monitoringa poput ovog koji sprovodi BIRN, navodi se: nejasno definisana namena konkursa; problemi u formiranju i radu stručnih komisija, uključujući i kriterijume za članove ekspertskih komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava; nedovoljna transparentnost u odlučivanju o dodeli sredstava; dodeljivanje visokih iznosa za programe koji spadaju u redovnu aktivnost medija; nepostojanje adekvatnog mehanizma evaluacije odobrenih projekata (dinamika evaluacije, metodologija evaluacije i kriterijumi za ocenu ostvarenosti konkretnog cilja zbog koga je konkurs raspisan); nedostatak adekvatnih sankcija za neizvršenje i povredu zakonskih odredaba koje se odnose na projektno sufinansiranje, te nedostatak nadzornih mehanizama.


Izveštaj o napretku Evropske komisije za 2018. godinu: Pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Sufinansiranje medijskih sadržaja kako bi se ispunile obaveze od javnog interesa treba da se sprovodi u skladu sa zakonodavnim okvirom. Ovo zahteva transparentne i pravične procedure bez uplitanja državne uprave, posebno na lokalnom nivou.


Saznajte više

Javne nabavke

Dve tipične usluge koje državni organi i institucije nabavljaju putem javnih nabavki su televizijski prenosi sednica skupština i usluge marketinga i oglašavanja. Na ovaj način, institucije učestvuju na medijskom tržištu i jedan su od glavnih kanala državnog oglašavanja.

Javne nabavke za medijske usluge u najvećoj meri, prema uzorku BIRN-a, sklapaju gradske uprave, nešto manje je javnih preduzeća koja obično sklapaju ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji sa medijima. BIRN-ovo istraživanje Indeksa transparentnosti na odabranom uzorku pokazuje da putem javnih nabavki potrošeno najmanje 88,5 miliona dinara (za 37 ugovora koji su u toku istraživanja dobijeni uvidom u veb sajtove institucija ili putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja). Transparentnost se merila na osnovu 9 indikatora. Indeksom je ocenjena transparentnost budžetskog plana, javnost poziva za dostavljanje ponuda, transparentnost samog postupka i rada komisije, dostupnost dokumentacije i sadržaja koji prate javnu nabavku.

Najveći budžet za oglašavanje opredelila je Državna lutrija Srbije, 19,5 miliona dinara, što čini gotovo četvrtinu uzorka. Sledi gradska uprava Novog Sada koja je za direktne prenose sednica platila Novosadskoj TV 7,2 miliona dinara. U samom uzorku primetna je značajna razlika u ceni nabavki prenosa skupštinskih zasedanja, iako se radi o istoj vrsti usluge – najmanje je platila gradska uprava Užica (792.000 din) dok su TV prenosi u Valjevu, Nišu, Šapcu i Loznici koštali i po više miliona dinara.

Osim TV prenosa, putem javnih nabavki se naručuje i oglašavanje u štampanim medijima, a među najvećim dobitnicima su štampani mediji sa najvećim tiražem, ali i tabloidnom uređivačkom politikom, Blic, Informer, Srpski telegraf i Alo.

Razlike u praksama javnih nabavki proističi i iz samog Zakona o javnim nabavkama, koji nije dovoljno jasan kada je reč o nabavci medijskih usluga. Iako je zakon u toku 2018. promenjen, medijske usluge su i dalje smeštene u deo koji se odnosi na delimične izuzetke od raspisivanja javne nabavke. Ponuđena cena i dalje ostaje glavni kriterijum za dodelu ugovora, bez obzira na kvalitet sadržaja koji se naručuje.

 

 

 


Informacije se nalaze na sajtu ali ih nije lako pronaći. Na primer, informacije sa konkursa su smeštene u deo sajta koji se tiče objava o konkursima i javnim nabavkama bez da je jasno ukazano da se one mogu naći baš tu. Javne nabavke su jasno označene banerom sa desne strane sajta a onda se kroz nekoliko izbora (da li je reč o malim ili velikim nabavkama, nabavci dobara ili usluga npr.) dolazi do informacija. Informator o radu na sajtu ne radi odnosno kada se klikne na njega dobija se obaveštenje da je ažuriranje informatora u toku (i tako već dve nedelje).

Vladimir Kostić istraživač BIRN-a

Saznajte više

Direktna ugovaranja

Čitav spektar različitih usluga oglašavanja i marketinga naručuje se putem direktnog ugovaranja, tj. ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Direktna ugovaranja su deo šireg korpusa državnog oglašavanja, na osnovu njih se ugovaraju oglasi koji su obavezni prema zakonu (slobodna radna mesta, prodaja imovine i sl.), kao i oglasi kojima se prati rad preduzeća, emituju obaveštenja, reklamiraju usluge i sl.

Najveći broj javnih preduzeća naručuje medijske usluge ovim putem, u nešto manjem broju gradske uprave, pokazuje BIRN-ov uzorak. Istraživanjem je identifikovano 75 različitih direktnih ugovora, koji zajedno vrede preko 222 miliona dinara, s tim što je Državna lutrija Srbije najveći potrošač sa 193 miliona dinara.

Zabrinjava činjenica da su se istraživači u oko 10% uzorka susreli sa ćutanjem administracije, tj. da javna preduzeća poput JP Toplifikacija Požarevac, Turistička organizacija grada Požarevca, JP Vodovod Vranje, JP Novi dom Vranje, Turistička organizacija Vranje, JP Srem Mačva Šabac, Nacionalni savet Albanaca, grad Beograd, pojedinih javnih preduzeća u Valjevu i Loznici nisu ni na koji način odgovorili na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

Prakse finansiranja medija putem direktnog ugovaranja variraju među lokalnim samoupravama. U pojedinim (poput Pirota, Užica, Kruševca) imaju praksu finansiranja lokalnih medija u svojim sredinama, dok druge (poput Zaječara) nemaju uopšte ovu praksu.

Sa stanovišta transparentnosti problematično je što ovaj model finansiranja ne predviđa bilo kakav javni ili kompetetivni proces pre dodele ugovora, već se ovakvi poslovi sklapaju „jedan na jedan“ sa medijima. Srednja ocena Indeksa transparentnosti je 54%, a mereni su transparentnost budžetskog plana, dostupnost ugovora ili računa na osnovu kojih su plaćane usluge, kao i dostupnost izveštaja o realizaciji medijskih usluga.

Ukupno
1.600.000,00
(bez PDV-a)
9.340.657,00
(bez PDV-a)
779.000,00
4.750.000,00
(bez PDV-a)
75.924.000,00
(bez PDV-a)
562.266,00
(bez PDV-a)
85.000,00
192.000,00
4.076.000,00
14.000.000,00
1.921.080,00
2.156.000,00

Praksa objavljivanja podataka o subvencijama (pa i onim za medije) razlikuje se od institucije do institucije. Na sajtovima pojedinih preduzeća može se naći ili na upit dobiti skoro potpuna dokumentacija (Grad Niš, Aerodrom) dok se kod drugih te informacije mogu dobiti tek na osnovu Zahteva za pristup informacijama ili ni tako. Veb sajtovi institucija su generalno nepregledni i ne postoje „sekcije“ koje se odnose na finansijska izdvajanja.

Jovana Strahinić Nacionalna koalicija za decentralizaciju


Saznajte više

Donacije i sponzorstva

Putem donacija i sponzorstava zapravo se finansira redovan rad medija, pokazuju podaci do kojih su došli istraživači. Ovo nije čest model finansiranja medija, ali jeste vrlo značajan zbog stotina miliona dinara koji se na ovaj način sliju u medijski sektor. Naime, kroz ovaj model su finansirani operativni troškovi Radio televizije Kragujevac, kao i mediji koji na teritoriji Vojvodine informišu građane na manjinskim jezicima. Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine takođe sponzoriše medije koji proizvode program na ovom jeziku.

Grad Kragujevac, od usvajanja medijskih zakona 2014. godine, niti jedan put nije raspisao javni konkurs za sufinansiranje sadržaja, ali zato svake godine finansira rad RT Kragujevac. U 2018. godini grad je dao 26 miliona dinara za ovaj medij, koji je i zvanično vraćen pod nadležnost lokalne samouprave nakon što je raskinut privatizacioni ugovor sa prethodnim vlasnikom, Radoicom Milosavljevićem. Pokrajinski Sekretarijat je u 2018. godini podelio ukupno 278.045.250 din na ime 22 ugovora sa novinama koje objavljuju informacije na jezicima manjina – mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom, bunjevačkom i sl. Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine je isplatilo 300.000 din za podsticaj rada medija na ovom jeziku.

Indeksom je merena i ocenjena transparentnost budžetskog plana, zatim realizacija ugovora, kao i dostupnost dokumentacije o sprovedenim ugovorima. Od navedenih ustanova u uzorsku, grad Kragujevac ima najmanje transparentnu praksu dodele novca.


Saznajte više

Pojedinačna davanja

Pojedinačna davanja nisu čest model dodele sredstava. Svega četiri institucije u BIRN-ovom uzorku su imale ovu vrstu davanja, gradovi Novi Sad, Subotica, Šabac i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. Sekretarijat je dodelio tri ugovora o pojedinačnom davanju i to: Dnevnik Vojvodina Press 1.200.000 din za projekat „Prisajedinjenje“, i po 500.000 din za produkcijsku kuću Beomedija marketing (projekat „Majska skupština 1848.) i Savez ekonomista Vojvodine (projekat „Informisanje građana o aktuelnim ekonomskim temama“). Grad Šabac dodelio je 400.000 din Novom magazinu za projekat „Stanislav Vinaver – povratak u Šabac i Srbiju“. Gradska uprava Novog Sada u svom Informatoru o radu navodi tri ovakva ugovora: po 500.000 din su dobili RTV Signal NS (projekat „Zaštita dece na internetu) i Linea electronics (projekat „Novosadska hronika“), dok je dodatnih 350.000 din dodeljeno In radiju iz Novog Sada za projekat o vantelesnoj oplodnji. Grad Subotica je opredelio 1,3 miliona dinara za pojedinačna davanja.

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa mogućnost tzv. pojedinačnih davanja koje se mogu dodeliti u visini od najviše 5% sredstava od ukupno opredeljenog novca za javne konkurse.

Pojedinačna davanja omogućavaju vanredno finansiranje projekata koji nisu mogli, biti finansirani u vreme redovnih, javnih konkursa.

Mediji zainteresovani za finansiranje putem pojedinačnih davanja podnose projekat na istim obrascima kao i na javnim konkursima. Razlika je u tome što u oceni projekata izostaje nezavisna, stručna komisija, koja će razmatrati predloge, već se ugovor dodeljuje isključivo na osnovu diskrecione odluke nosilaca vlasti.

Indeksom je ocenjivano da li postoji i da li je javno dostupan budžetski plan i budžetska linija namenjena ovoj vrsti potrošnje, kao i dostupnost prateće dokumentacije – ugovora, projekta, sadržaja i sl. Ukupna ocena je manja zbog izostanka transparentnosti planiranja i kriterijuma za dodelo ovog budžetskog troška, ali i zbog izostanka evaluacije.


Saznajte više

Metodologija

Za potrebe istraživanja posebno je osmišljen instrument – indeks, kojim se pratila otvorenost, transparentnost i dostupnost podataka o potrošnji budžetskog novca u medijskom sektoru. Istraživanje se fokusiralo na pet glavnih modela, koji obuhvataju: javne konkurse i pojedinačna davanja kojima se podržava proizvodnja medijskog sadržaja u javnom interesu, javne nabavke za medijske usluge, donacije i sponzorstva, direktno ugovaranje i kupovina oglasnog prostora.

Za svaki od pet načina na koji javne institucije finansiraju medije (odnosno, nabavljaju medijske usluge) formulisan je set indikatora transparentnosti, koji polaze kako od zakonskih obaveza u činjenju podataka i dokumenata dostupnim javnosti, tako i od dobre prakse i mogućnosti za unapređenje transparentnosti. Indikatorima se prati transparentnost u svakoj fazi potrošnje, od planiranja, preko realizacije do evaluacije.

Indikatori koji su postavljeni u ovom istraživanju, a prilagođeni svakom od oblika javne potrošnje, polaze od pretpostavke idealtipskog ili poželjnog nivoa transparentnosti. Na taj način, pred institucije se postavlja standard „maksimalne (poželjne) transparentnosti“ koji podrazumeva učinak od 100% ispunjenosti standarda definisanih indikatorima, a dobijene ocene odražavaju postojeću praksu u odnosu na postavljeni maksimalni standard.

Podaci se u toku istraživanja prikupljaju na nekoliko načina: uvid i analiza internet prezentacija javnih institucija i slanje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, organizovanje, te sporadično sprovođenje intervjua sa predstavnicima institucija ukoliko se za tim pokaže potreba.

Za potrebe istraživanja kreiran je uzorak javnih institucija na centralnom i lokalnom nivou, koji obuhvata ministarstva i republička javna preduzeća, kao i 10 lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća sa najvećim budžetima (po 5 za svaku lokalnu zajednicu). U 2018. godini uzorak je proširen na 20 lokalnih samouprava – uz 10 koje su već bile obuhvaćene prethodnom godinom.

Uzorak: Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije, Skupština AP Vojvodine, Sekretarijat za javno informisanje APV, Uprava za kapitalna ulaganja APV, Nacionalni saveti Mađara, Albanaca, Hrvata i Slovaka, gradovi Beograd, Smederevo, Niš, Šabac, Valjevo, Loznica, Zaječar, Požarevac, Leskovac, Vranje, Kragujevac, Kruševac, Pančevo, Vršac, Pirot i Dimitrovgrad.

Podaci za prikupljani su u periodu od novembra 2018. do marta 2019. godine.

Istraživački tim

  • Tanja Maksić, Lada Vučenović, Bojana Barlovac, Vladimir Kostić – BIRN
  • Aleksandar Milijašević – Dijalog.net
  • Dragana Matović, Biljana Purić – Avalon
  • Jovana Strahinić – Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  • Zorica Miladinović – Centar za integritet
  • Dane Pribić – CDD Europolis
  • Miroslav Tamburić – Forca
  • Smiljka Jurasović – UG NE-BO
  • Slaviša Milanov – UG Emblema
  • Borivoje Đorđević, Petar Đurić – Narodni parlament
  • Vlada Malešić – Forum žena Prijepolje
  • Violeta Jovanov Peštanac – U mreži
Povratak na naslovnu
'17 '18
Metodologija Istraživački tim