inicijativa za poboljšanje medijskog sadržaja plaćenog novcem građana
Indeks transparentnosti

Analiza sadržaja – konkursi za javno informisanje Ministarstva kulture i informisanja

30.12.2019

Ministarstvo raspolaže najvećim budžetom za javne konkurse za informisanje i kroz ovaj model javne potrošnje podrži preko 300 projekata godišnje.
Ukupna vrednost medijskih projekata koji su analizirani u ovom istraživanju je 32 miliona dinara, što je oko 20% ukupne vrednosti tri konkursa koje Ministarstvo raspisuje (s obzirom na to da Ministarstvo godišnje raspiše 6-8 konkursa).
Trećina projekata predstavlja kritički i analitički obrađene teme. U odnosu na konkurse koje podržavaju lokalne samouprave, primetno je da je u projektima koji su finansirani iz budžeta Ministarstva proširen krug sagovornika na veći broj eksperata. U 11 projekata uvedene su novine koje do tada nisu postojale u mediju.

Ministarstvo kulture i informisanja prednjači u dostupnosti podataka u odnosu na lokalne samouprave (prethodni BIRN-ovi izveštaja) kao i u kvalitetu sprovođenja procedura. Na primer, ovo Ministarstvo jedino sprovodi godišnje evaluacije.

Ipak, tri projekta – Essentis, GFC, Sanja Lončar PR, nisu adekvatno opravdani, te njihov sadržaj nije bio dostupan istraživačima. S jedne strane, projekat „Pressek“ agencije FoNet jedan je od retkih primera u kom se čuju glasovi opozicije i kritičari vlasti. S druge strane, u emisijama Studija B „Bez nasilja u školi“ isti sagovornik pojavljuje se u tri emisije.

Analiza sadržaja – konkursi za javno informisanje u Pančevu, Užicu, Šapcu, Pirotu i Dimitrovgradu

26.12.2019

Ovim izveštajem su obuhvaćeni javni konkursi u pet gradova u Srbiji: Pančevo, Užice, Šabac, Pirot i Dimitrovgrad. Ukupna vrednost projekata koji su analizirani je 71,7 miliona dinara.
Među lokalnim samoupravama obuhvaćenim ovim uzorkom samo dve – Užice i Pirot – bliže su definisale javni interes u skladu sa potrebama zajednice.
Tipične teme koje su obrađivane u podržanim projektima su kultura, istorija, mladi, ekologija, život na selu i ređe, ekonomija. Najveći broj sadržaja namenjen je opštoj populaciji i nema primarni tematski fokus, a tek trećina priloga predstavlja originalan medijski sadržaj.
Najčešći sagovornici, odnosno izvori informisanja, su nosioci vlasti i predstavnici javnih institucija.

Analiza sadržaja – konkursi za javno informisanje u Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Kruševcu

24.12.2019

Ovim izveštajem su obuhvaćeni javni konkursi u četiri grada u Srbiji: Novi Sad, Subotica, Smederevo i Kruševac. Ukupna vrednost projekata koji su analizirani je 69 miliona dinara, što čini oko 72,5% ukupne vrednosti javnih konkursa u navedenim gradovima.
Analiza koju vam predstavljamo pokazuje da u projektima preovladavaju “meke teme” (poput istorije, kulture, mladih i dr) koje sepretežno obrađuju na promotivan i deskriptivan način. Upadljivo je sistemsko isključivanja tema koje bi na istraživački i problemski način otvarale pitanja odgovornosti i transparentnosti u radu lokalnih vlasti ili borbe protiv korupcije i otvorile medijski prostor opozicionim akterima.
Kada je reč o medijima, uočeni nedostaci se tiču kompetencija za optimalno dizajniranje i sprovođenje projekata. Na strani lokalne samouprave, nerazumevanje projektnih principa rada se prepoznaje u ocenjivanju predloženih projekata i evaluaciji postignutih rezultata.

Analiza sadržaja – konkursi za javno informisanje u Leskovcu, Vranju, Požarevcu, Zaječaru i Valjevu

23.12.2019

Ovim izveštajem su obuhvaćeni javni konkursi u pet gradova u Srbiji: Leskovac, Vranje, Požarevac, Zaječar i Valjevo. Ukupna vrednost projekata koji su analizirani je 37,4 miliona dinara, što čini oko 70% ukupne vrednosti javnih konkursa u navedenim gradovima.
Analiza koju vam predstavljamo pokazuje trend podrške sadržajima koji su promotivnog ili propagandnog karaktera. Navijački pristup, prenaglašeno pozitivno izveštavanje o određenoj temi i podrška nosiocima vlasti najuočljiviji su među lokalnim televizijama. Samo 4 od 46 projekata bavi se temama poput ljudskih prava i borbe protiv korupcije. Od 46 obrađenih projekata, trećina predstavalja redovnu medijsku produkciju koja nije predviđena za javne konkurse.

 

*U izveštaju je na strani 26 ispravljena pogrešna informacija u rečenici „Dodatno, u narativnim izveštajima 5 projekata (TV Kopernikus, RTV Vranje, TV Valjevo plus, Patakonline, Timok) navodi se eksplicitno da se projektom prati rad lokalne samouprave, što je sporno sa stanovišta uređivačke nezavisnosti“. U pitanju je TV Vranjska plus, a ne RTV Vranje.