inicijativa za poboljšanje medijskog sadržaja plaćenog novcem građana
Indeks transparentnosti VODIČ ZA JAVNE KONKURSE

Javno oglašavanje – Pravna analiza i preporuke

11.02.2020

Pitanje državnog ili javnog oglašavanja je još uvek prilična nepoznanica u pravnom smislu, budući da je regulacija ovog značajnog toka javnog novca ka medijima do sada u zakonima i propisima nedovoljno obrađena.

Određene informacije bi morale da budu deo redovnog izveštavanja medija, poput servisnih informacija, te da se može postaviti pitanje opravdanosti pružanja ovih informacija uz naknadu mediju, jer su u interesu javnosti.

Neophodno je definisati pojmove “javno oglašavanje” i “javno obaveštavanje”, zatim jasno utvrditi šta su društveno odgovorne kampanje, kao i utvrditi jasna pravila komunikacije oglašavanja i obaveštavanja, a potom utvrditi koji su to vidovi oglašavanja zabranjeni, te predvideti koje telo ili tela koja su nadležna da vrše monitoring nad sprovođenjem pravila i propisati odgovarajuće sankcije.

U ovom dokumentu pružamo opis problema državnog oglašavanja i predlažemo da se usvoji novi Zakon o javnom oglašavanju kako bi se dodatno uredila ova oblast.

Manjinski mediji i transparentnost finansiranja

24.01.2020

Mediji čiji su (posredno) osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina obavljaju ulogu svojevrsnih manjinskih javnih servisa i kao takvi predstavljaju jedan od tri temeljna stuba sistema informisanja na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji.
Ipak, u dosadašnjim izmenama zakonskog okvira propuštene su brojne prilike da se predvide jasni mehanizmi stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja ovih medija.
Takođe, za sada je izostala volja zakonodavca i zainteresovanih strana, da se obezbede mehanizmi zaštite uređivačke politike ovih medija od uticaja osnivača po zakonskom modelu koji važi za javne medijske servise.
U predlogu javne politike koje je pred vama ukazujemo na još jedan problem – zanemarivanje obaveza koje po zakonu nacionalni saveti kao (posredni) osnivači medija i ovi mediji imaju jedni prema drugima i prema nadležnim organima i naposletku i građanima kada je u pitanju transparentno izveštavanje o finansiranju medija iz sredstava nacionalnih saveta.
Na kraju teksta dajemo širu listu preporuka za uređenje pitanja funkcionisanja medija na manjinskim jezicima i posebno medija čiji su (posredni) osnivači nacionalni saveti.

Unapređenje rada konkursnih komisija za sufinansiranje javnog interesa u medijima

22.01.2020

Izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine umesto modela direktnog finansiranja medija, uveden je model konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.
Ovaj model trebalo je da obezbedi “stvaranje uslova za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija”, “povlačenje države iz medija”, “jasno definisanje javnog interesa u oblasti informisanja”, kao i „uspostavljanje kontrole trošenja na taj način dobijenih sredstava“.

Pune četiri godine primene ovog modela, međutim, prema analizama i izveštajima Evropske komisije, medijskih udruženja i civilnog društva pokazale su nedostatke postojećeg rešenja i ukazale na neadekvatnu primenu Zakona.

Ključni nedostaci procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, u delu koji se odnosi na selekciju članova komisije za ocenu projektnih predloga a koji se tiču samog zakonskog rešenja opisani su u ovom izveštaju.

Analiza sadržaja – konkursi za javno informisanje Ministarstva kulture i informisanja

30.12.2019

Ministarstvo raspolaže najvećim budžetom za javne konkurse za informisanje i kroz ovaj model javne potrošnje podrži preko 300 projekata godišnje.
Ukupna vrednost medijskih projekata koji su analizirani u ovom istraživanju je 32 miliona dinara, što je oko 20% ukupne vrednosti tri konkursa koje Ministarstvo raspisuje (s obzirom na to da Ministarstvo godišnje raspiše 6-8 konkursa).
Trećina projekata predstavlja kritički i analitički obrađene teme. U odnosu na konkurse koje podržavaju lokalne samouprave, primetno je da je u projektima koji su finansirani iz budžeta Ministarstva proširen krug sagovornika na veći broj eksperata. U 11 projekata uvedene su novine koje do tada nisu postojale u mediju.

Ministarstvo kulture i informisanja prednjači u dostupnosti podataka u odnosu na lokalne samouprave (prethodni BIRN-ovi izveštaja) kao i u kvalitetu sprovođenja procedura. Na primer, ovo Ministarstvo jedino sprovodi godišnje evaluacije.

Ipak, tri projekta – Essentis, GFC, Sanja Lončar PR, nisu adekvatno opravdani, te njihov sadržaj nije bio dostupan istraživačima. S jedne strane, projekat „Pressek“ agencije FoNet jedan je od retkih primera u kom se čuju glasovi opozicije i kritičari vlasti. S druge strane, u emisijama Studija B „Bez nasilja u školi“ isti sagovornik pojavljuje se u tri emisije.