Uključivanje građana/ki u definisanje lokalnog javnog interesa u informisanju
Javni konkursi zamišljeni su kao mehanizam državne pomoći, usmeren na povećanje kvaliteta informisanja i zaštitu javnog interesa u javnom informisanju. To podrazumeva pravo svakog od nas da bude istinito, blagovremeno, verodostojno i da sadrži potpuna obaveštenja o važnim društvenim pitanjima, te se na taj način omogućava građanima/kama da učestvuju u javnoj debati i slobodno formiraju svoje stavove i mišljenja.
Javni interes u informisanju štiti se i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
U skladu sa čl. 15 Zakona o javnom informisanju i medijima, javni interes u javnom informisanju znači:
- istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije;
- istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina;
- informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije;
- očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije;
- informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju;
- informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;
- podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi;
- unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.
Isti Zakon propisuje obavezu lokalnih samouprava, Pokrajinskog sekretarijata i republičkog Ministarstva da redovno raspisuju i sprovode javne konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa.
Za lokalne samouprave ovo praktično znači da deo budžeta treba da izdvoje kako bi se njime podstakla proizvodnja medijskog sadržaja (i/ili unapređenje profesionalnih standarda u izveštavanju) koji bi doprineo boljem informisanju u svojim lokalnim zajednicama.
Prateći zakonske odredbe, lokalne samouprave imaju mogućnost da specifično odrede šta je lokalni javni interes i koji su prioriteti u informisanju za svaku lokalnu zajednicu.
Preporuka je da se lokalni javni interes u informisanju definiše kroz participativni proces, uključivanjem građana/ki.
Uključivanje građana/ki u definisanje javnog interesa u javnom informisanju bi podrazumevalo zajednički rad jedinice lokalne samouprave i građana/ki na identifikovanju prioritenih tema koje bi bile predmet lokalnih medijskih projekata. Osim toga, preporučuje se uključivanje građana/ki i u praćenju i proceni kvaliteta proizvedenih medijskih sadržaja, a u skladu sa postojećim pravnim okvirom.
Koristi od uključivanja građana/ki u definisanje javnog interesa u javnom informisanju imaju sve ključne zainteresovane strane:
Za jedinice lokalne samouprave, ovaj proces je bitan jer: jača poverenje između građana/ki i vlasti, doprinosi transparentnosti rada lokalne samouprave, pomaže lokalnoj samoupravi da identifikuje potrebe zajednice i nađe kreativnije načine za rešavanje problema, donete odluke su održivije i imaju veći legitimitet, donosi uštedu u vremenu i novcu putem uvažavanja interesa zajednice u ranoj fazi procesa.
Za organizacije civilnog društva i lokalne medije, ovaj proces je bitan jer: izgrađuje partnerski odnos sa predstavnicima lokalnih vlasti, neguje kulturu demokratskog dijaloga među različitim interesnim grupama, doprinosi iznalaženju inovativnih rešenja za pitanja od zajedničkog interesa, uspostavlja mehanizam praćenja i kontrole rada lokalnih vlasti.
Za građane/ke, ovaj proces je bitan jer: bolje razumeju funkcionisanje lokalne samouprave, povećavaju pristup informacijama od javnog značaja, mogu da izraze sopstvene potrebe i mišljenje pre nego što je odluka doneta, osećaju se uključenim i vlasnicima nad donetim odlukama i politikama, povećavaju nivo odgovornosti prema sopstvenoj zajednici, omogućava razvoj kompetencija za informisano i aktivno učešće u demokratskom životu zajednice.
I u teoriji i praksi se govori o tri ključna načina da se građani/ke uključne u proces definisanja javnog interesa u javnom informisanju: a) informisanje i edukovanje, b) konsultovanje i dijalog, c) praćenje i izveštavanje.
Izvor: Priručnik za učešće javnosti na lokalnom nivou “Važno je učestvovati”, 2011
- Informisanje i edukovanje podrazumeva da jedinice lokalne samouprave upoznaju, informišu i edukuju svoje građane/ke kao i svu ostalu zainteresovanu javnost o tome šta je javni interes u javnom informisanju, zašto je bitno da se građani/ke uključe u definisanje izbora tema koje bi bile prioritetno zastupljene u javnom pozivu, na koji način će i kada građani/ke biti uključeni/e i sl. Ova faza je prva i najkritičnija jer se njom pokreće participativni proces, podstiče što veće učešće svih zainteresovanih i uspostavlja međusobno poverenje. Kao najčešći mehanizmi koriste se: informator, internet prezentacija i obaveštenja putem društvenih mreža, informativne table, saopštenje za javnost, brifinzi za medije. Ova faza je najčešće jednosmerna jer se zasniva na komunikaciji jedinice lokalne samouprave ka građanima/kama i drugoj zainteresovanoj javnosti.
- Konsultovanje i dijalog podrazumeva direktnu komunikaciju sa građanima/kama tokom čitave faze definisanja javnog interesa u javnom informisanju i razmatranje i prihvatanje njihovih preporuka. U ovoj fazi je komunikacija dvosmerna i podrazumeva da se građani/ke kao i druga zainteresovana javnost okupljaju, diskutuju i konsultuju u vezi sa svojim potrebama, iako mogu imati sasvim različita poimanja datog pitanja i eventualno prihvatljivog rešenja. Davanjem mogućnosti za učešće, svima se pruža prilika da uvide i donekle razumeju kompleksnost datog pitanja i potreba koje treba zadovoljiti. Kao najčešći mehanizmi, koriste se: ankete, fokus grupe, radionice, okrugli stolovi i panel diskusije, javne rasprave, radne grupe, savetodavne grupe, i sl.
- Praćenje i izveštavanje podrazumeva istovremeno završetak jednog ciklusa, ali i uvod u naredni ciklus participativnih procesa. Tokom ove faze, građani/ke se izveštavaju o rezultatima i svom doprinosu, predstavljaju se odabrana rešenja i odabrane prioritetne teme od javnog interesa koje bi trebalo da budu zastupljene u javnom informisanju. Iako ova faza može da izgleda kao manje značajna jer su iscrpljene sve mogućnosti učešća javnosti, ona je podjednako važna kao i prethodne dve faze. Naime, informisani i edukovani građani/ke koji/e aktivno i direktno učestvuju u procesu odlučivanja žele i imaju pravo da znaju:1) da li su i u kojoj meri njihovi predlozi prihvaćeni tj. šta će od njihovih ideja i iskazanih potreba biti obuhvaćeno konkursnim sufinansiranjem u narednoj godini (ove informacije se daju građanima/kama pre objave konkursa) i
2) da li su i sa kojim rezultatima postignuti željeni efekti konkursnog sufinansiranja (ove informacije se daju građanima/kama nakon što se sufinansirani projekti završe i sprovede evaluacija istih).
Ako ostanu uskraćeni za ove informacije, građani mogu steći utisak da je njihovo učešće bilo samo formalno i da lokalna samouprava zapravo nije imala nameru da iskoristi njihov doprinos. Ova faza najviše od svih utiče na jačanje poverenja građana/ki u vlast i budi osećaj ličnog doprinosa životu zajednice.
Kao najčešći mehanizmi, koriste se izveštaji (postavljeni na internet stranici jedinica lokalne samouprave ili društvenim mrežama), građanski vodiči kroz budžet, tribine, medijska gostovanja i sl.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) predlaže Mehanizam utvrđivanja javnog interesa koji doprinosi implementaciji Zakona o javnom informisanju i medijima i povećanju efikasnosti i svrsishodnosti korišćenja budžetskih sredstava namenjenih sufinansiranju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Sam mehanizam predviđa nekoliko faza:
Prva faza:
Član opštinskog/gradskog veća zadužen za saradnju sa civilnim društvom poziva udruženja građana i druge zainteresovane strane da predlažu teme od javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Uz poziv, prosleđuje se i akt opštinskog/gradskog veća sa objašnjenjem mehanizma, kao i lista prioriteta iz razvojnih strategija opština /gradova.
Pozivom se precizira termin, datum i mesto javne rasprave o temama od javnog interesa.
Poziv se objavljuje i na veb sajtu opštine/grada, a građanima se omogućava interaktivna komunikacija i predlaganje tema pre javne rasprave.
Druga faza:
Održavanje jednog ili više javnih sastanaka sa udruženjima građana i drugim zainteresovanim stranama na kojima se predlažu i obrazlažu teme od javnog interesa i razmatraju prioriteti iz razvojnih strategija opština/gradova.
Javnom raspravom koordinira član opštinskog/gradskog veća zadužen za saradnju sa civilnim društvom.
Zaključci sa javnih rasprava se objavljuju na veb sajtu opštine/grada.
Treća faza:
Opštinsko/gradsko veće, na osnovu sprovedene javne rasprave, a uzimajući u obzir i prioritete iz razvojnih strategija opština/gradova, donosi odluku o listi tema od javnog interesa u oblasti informisanja.
Odluka se objavljuje na veb sajtu opštine/grada.
Lista tema iz odluke postaje deo prvog narednog konkursa za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Mehanizam utvrđivanja javnog interesa u javnom informisanju dostupan je ovde.
Jedinice lokalne samouprave treba da se oslanjaju na svoj ekosistem tj. mreže partnerstava sa udruženjima građana, medijima, mesnim zajednicama i sl.
Neophodno je razviti detaljan plan aktivnosti koji bi u sebi sadržao listu zadataka koje treba preduzeti u svakoj fazi komunikacije, lociranje u kom periodu vremena bi se određeni zadatak sprovodio kao i zaduženje tj. ko preuzima zaduženje za konkretni zadatak. S obzirom da se radi o timskom poslu, jedinice lokalne samouprave obično ovaj zadatak poveravaju odeljenju za društvene delatnosti.
PRIMER
U okviru projekta „Zaštita javnog interesa“ koji je sproveo Podrinjski antikorupcijski tim u Loznici u okviru programa podrške „Kaži/traži šta te zanima“, građani su bili uključeni u određivanje tema od javnog interesa u javnom informisanju kroz popunjavanje onlajn i oflajn anketa, ali kroz učešće na javnim debatama. Anketa je bila dostupna na sajtu pomenute organizacije, ali je u štampanoj formi bila dostupna za popunjavanje na javnim debatama i tokom ulične akcije. PAKT iz Loznice je postigao dogovor sa predstavnicima lokalne samouprave da na debatama koje JLS organizuje pre usvajanja godišnjeg budžeta jedna od tema bude i određivanje tema od javnog interesa u javnom informisanju. Tokom jeseni 2017. održano je takvih devet debata na kojima je oko 520 građana imalo priliku da iznese svoje mišljenje o prioritetnim temama, a tom prilikom je prikupljeno i 112 anketnih listića.
Ne postoji tačno definisan vremenski period kada bi građane/ke trebalo uključiti u definisanje javnog interesa u javnom informisanju. Međutim, pošto raspisivanje javnog poziva za sufinansiranje medijskih projekata suštinski prati budžetski kalendar, može se reći da bi bilo najefikasnije koristiti ovaj kalendar za raspodeljivanje ključnih grupa aktivnosti kojima bi se građani/ke uključivale u definisanje javnog interesa u javnom informisanju.
Predlog kalendara možete videti u Prilogu 1.
Predlog Akcionog plana javnih konsultacija koji je nastao u saradnji grada Valjeva i organizacije Centrir, a u okviru programa „Kaži traži šta te zanima“, predviđa nekoliko koraka u ovom procesu: osmišljavanje i izradu promotivnog materijala (postera, flajera), fokus grupe sa zainteresovanim stranama, prikupljanje predloga zainteresovanih strana i građana, javnu raspravu o Odluci o utvrđivanju javnog interesa i Podnošenje nacrta Odluke o listi tema od javnog interesa u oblasti lokalnog javnog informisanja Gradskom veću Valjeva.
Predlog kompletnog Akcionog plana možete videti u Prilogu 7.
