30.03.2018

Medijska glorifikacija lokalnih vlasti na račun građana

Autor: Beta

Kada zovete telefonom portal Južni Banat, automat odgovara da pretplatnik nije u mogućnosti da prima pozive. To ne bi bilo čudno da nije reč o portalu koji je apsolutni pobednik na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u šest opština i dva grada Južnog Banata.  Jedan od autora portala Pančevo si ti, Nenad Živković ističe da je sajt Južni Banat na tim konkursima prihodovao ukupno oko 20 miliona dinara i da je njihov osnivač bila pančevačka firma Banat brifing.

„To je jako loše, zato što je taj Banat Brifing jedna fantomska firma o kojoj nisu poznati podaci osim onih koji se pojavljuju u Agenciji za privredne registre. Niko od novinara nije upoznao, niti znaju ko su urednici i vlasnici, niti se novinari pojavljuju na dogadjajima, a kancelarija u Njegoševoj ulici je non stop zaključana”, navodi Nenad Živković.

Portal Južni Banat  je drastičan, ali ne i jedini primer ozbiljnih zloupotreba trošenja novca za projektno sufinansiranje. Sufinansiranje medija kroz javne konkurse počelo je da se sprovodi 2015, sa ciljem da smanji uticaj države na medije i omogući izveštavanje od javnog interesa. Ali, praksa pokazuje da rad komisija koje odlučuju o raspodeli novca nije transparentan i da se uspostavlja jača kontrola nad medijima.

Tanja Maksić iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN) kaže da su analizirali prvu godinu sufinansiranja medijskih sadržaja i da su utvrdili da je konkurs Ministarstva kulture protekao bez većih nepravilnosti, dok su lokalne vlasti podržavale beletrističke sadržaje uglavnom medija poslušnika različitih centara moći.

„Za neke medije, pogotovo one koji su nezavisni i koji imaju malo više kritički stav prema vladi što republičkoj, što na lokalu, ovo zapravo jeste jedan model da vi njih disciplinujete, odnosno da im uskratite finansijska sredstva i da ih naterate da se bore za golo preživljavanje. Za medije koji su lojalni, koji hoće da učestvuju u nekoj vrsti propagande, koji ne pitaju mnogo, za njih je ovo vrlo dobar model za preživljavanje i za popunjavanje budžeta“, rekla je Tanja Maksić.

Svetozar Raković iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije ocenjuje da projektno sufinansiranje medija u praksi ne funkcioniše.

„Pretvoreno je, mi to slobodnim rečima zovemo, u organizovani kriminalni poduhvat. Ima mnogo razloga zašto to kažemo. Od početka 2015 godine, kada je uvedeno sufinansiranje medija zakonom, do danas je situacija sve gora, sve je više zloupotreba, očiglednih zloupotreba koje su već posao za ozbiljnu istragu”, kaže Svetozar Raković.

Podaci NUNS-a za 2017 godinu pokazuju da je ukupno raspisano 147 javnih konkursa za informisanje, na kojima je rasporedjeno blizu 11 miliona evra. Ministarstvo kulture I informisanja opredelilo je 255 miliona dinara, dok su lokalne samouprave izdvojile blizu 972 miliona dinara. Najviše nepravilnosti uočeno je u velikim gradovima. U Beogradu su prošle godine, od ukupno 74 miliona namenjenih za sufinansiranje informisanja od javnog interesa,  privatna televizijia Studi B i firme povezane sa njom, dobile 23 miliona. Milionske sume dobile su i kompanije koje su osnovane u vreme raspisivanja konkursa Zofin i Folim, što stvara sumnju da se novcem gradjana podmiruju privatni, a ne javni interesi. Primere velikih gradova sledili su i manji gradovi i opštine.

Već pomenut grad Pančevo je zanimljiv je i zato što je uspešeno “preigrao” zakonsko rešenje koje predvidja da jedan mediji na ime projektnog sufinansiranja ne može da dobije više od 23 miliona dinara. Pošto se toj cifri približila privatizovana televizija Pančevo, prema rečima Nenada Živkovića, novac je dodeljen tek osnovanim agencijama.

„U roku 10 dana formirane su tri nove agnecije u Brusu, Beogradu i Čačku, koje su na jesenjem delu konkursa  dobile još oko 15,5 miliona  za emisije koje treba da realizuju na TV Pančevu.  Računi tih agencija koriste se za protok novca, a ostaje da se utvrdi šta od toga bude zaista prebačeno TV Pančevu, a sta ostaje agenciji kao provizija za uslugu“, rekao je Nenad Živković, autor portala Pančevo si ti.

Direktorka TV Forum Mileva Malešić objasnila je da su u Prijepolju najviše novca, po skoro dva miliona dinara, dobile televizije koje nisu iz tog grada.

„Konkurs je raspisan za pet miliona dinara, prijepoljskim medijima je dodeljeno samo 15 odsto sredstava. Najviše sredstava su dobile dve televizije – iz Priboja i Novog Pazara.Televizija iz Novog Pazara čak nema dozvolu REM-a za emitovanje programa na opštini Prijepolje. Uvidom u projekte evidentirano je niz nepravilnosti i nenamenskog trošenja sredstava”, kazala je Mileva Malešić.

Nije bilo lako ni jednostavno upoznati javnost Prijepolja sa nepravilnostima,  lokalna samouprava je uz puno opiranja na kraju dozvolila samo uvid u dokumenta konkursa novinaru televizije Forum, ali bez mogućnosti kopiranja i slikanja. Tako se otkrilo da je javni interes za gradjane Prijepolja po odluci komisije, bila kupovina opreme za Sandžačku televiziju i finansiranje plata zaposlenih na pribojskoj televiziji.

„Mi smo konkurisali sa dva projekta, za televiziju i portal. Odnosili su se na medijske sadržaje posvećene razvoju poljoprivrede i turizma i rešavanju najvažnijeg ekološkog problema deponije na obali Lima, koja predstavlja ekološku bombu ne samo za Prijepolje, već i za gradove nizvodno. Sredstava u iznosu od 100.000 dinara smo vratili, jer nismo želeli da dajemo legitimitet nezakonitim radnjama u sprovodjenju konkursa”, kazala je direktorka TV Forum Mileva Malešić.

Analiza sprovodjenja konkursa pokazuje da se u komisije uglavnom biraju isti članovi, koji dolaze iz udruženja koja nisu poznata široj i novinarskoj javnosti, a koje Svetozar Raković iz NUNS-a naziva „poslušnicima”.

„Te struče komisije imaju svoj zadatak, one donose odluku i ocenjuju medijske projekte i niko ne bi smeo njihove odluke da promeni, ni predsednik opštine, ni gradonačelnik, niko iz sredine koja je raspisala konkurs, zato se biraju poslušnici, njima se daju gotovi spiskovi koje svojim potpisima overe nešto što je organizovani kriminalni poduhvat”, rekao je Svetozar Raković.

Tanja Maksić iz Balkanske istraživačke mreže navodi da su u radu komisija primećena dva ključna problema.

„Jedan krug problema je zapravo transparentnost. Vi ne možete da udjete u trag tome kako su komisije odlučivale, zašto su baš odredjenim medijima dale pare da li su ti mediji opravdali taj novac, da li su proizveli sadržaj na koji su se obavezali. Drugi set problema je kako vi birate komisije. Ne postoje nikakvi kriterijumi i merila na osnovu kojih vi kažete ovo jeste medijski stručnjak i on može da odlučuje o projektima, a ovaj drugi nije, to je prosto diskreciona odluka onih koji raspisuju konkurse i odna su te komisije glavno mesto korupcije, ali vi nemate nikavu zakonsku osnovu da kažete tu je negde zakon prekršen“, zaključuje Tanja Maksić.

Posebno je zanimljivo to da zakon ne predivdja nikakve kazne za uočene zloupotrebe. Nezadovoljni mediji mogu jedino da pokrenu upravni spor, na čije se rešenje čeka u proseku godinu dana, kada je konkurs već uveliko prošao, a sredstva raspodeljena.