22.10.2018

Stotine miliona „budžetskih“ dinara za RTK koja je trebalo da bude privatizovana pre tri godine

Slučaj Radio televizije Kragujevac (RTK), koja je u vlasništvu grada tri godine po isteku zakonskog roka za privatizaciju medija kao i neraspisivanje zakonski obaveznog gradskog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa već četvrtu godinu zaredom, pokazuje nedostatak političke volje da se u potpunosti okonča privatizacija medija u Srbiji, a budžetski podrže samo medijski sadržaji od javnog interesa, što je, inače, zvanično opredeljenje države, jedan je od rezultata istraživanja transparentnosti budžetskog finansiranja medija u Kragujevcu, sprovedenog od septembra prošle do juna ove godine.

Autor: Danas

Istraživanje predstavlja deo projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Fondacije „Slavko Ćuruvija“, a podržava EU. Njegovi rezultati predstavljeni su na tribini u Kragujevcu, prošlog petka uveče, nakon projekcije filma „Tiho nestajanje medija u Kragujevcu“ novinarke Bojane Vlajović Savić, realizovanog u okviru projekta “Informisanje po meri građana“, koji je takođe deo projekta „Javni novac za javni interes“.

Na tribini je saopšteno da je RTK, uz Radio Barajevo, jedini medij u Srbiji koji je i dalje u vlasništvu lokalne samouprave, iako je Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom  informisanju i medijima predvideo izlazak države iz medija do 31. oktobra 2015. godine. Grad je vlasnik RTK od 27. juna prošle godine, nakon što je zbog neispunjavanja preuzetih obaveza raskinuta privatizacija sa Radoicom  Milisavljevićem, i od tada se finansira iz gradskog budžeta.

„Mada Zakon o javnom informisanju  i medijima propisuje da se javnim sredstvima finansiraju isključivo medijski sadržaji od javnog interesa, koji se biraju na konkursima za njihovo sufinansiranje, ili kroz pojedinačna davanja, grad Kragujevac budžetski podržava „tekuće poslovanje“ RTK, i to kroz isplatu subvencija, a pri tom izmiruje i izvršne sudske presude poverilaca i po osnovu dugovanja u vreme dok je bila „u privatnim rukama“. Pri tom, sredstva za RTK uzimaju se i sa budžetskih pozicija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, a televiziji se isplaćuju veći iznosi nego što to predviđaju u tom trenutku važeći gradski dokumeni koji je osnov za isplatu, kao što je Program rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu”, kaže autorka ovog istraživanja Zorica Miladinović, inače novinarka Danasa.

Ona kaže da je za 16 meseci, odnosno u toku 2017. i u prvom kvartalu ove godine, u kojem je proveravan način trošenja javnog novca za medije, ovoj televiziji iz budžeta isplaćeno oko 32 miliona dinara na ime subvencija, a skoro 109 miliona dinara na ime 575 izvršnih sudskih presuda za dugovanja iz perioda pre poništenja privatizacije. Ukupan iznos uplaćen RTK u 2017. godini iznosi 1,64 odsto gradskog  budžeta, što je više od prosečnog izdvajanja većine gradova i opština u Srbiji za konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, koje, prema periodičnim izveštajima NUNS-a, iznosi oko jedan odsto.

Budžetska sredstva za ovu televiziju „skidana“ su i sa budžetskih pozicija namenjenih predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama u Kragujevcu. Korišćena su za izmirenje njenih tekućih troškova, od „izrade pečata“,  „reciklaže tonera“ i „poštu“ do zarada zaposlenih i refundacije godišnjih odmora.

U ovom periodu, Grad nije raspisivao konkurse za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, niti je ijedan „budžetski dinar“ izdvojio za finansiranje privatnih medija na teritoriji grada, po osnovu pojedinačnih izdvajanja, javnih nabavki, direktnog ugovaranja ili donacija i sponzorstava. Gradske odluke o neraspisivanju konkursa za sufinansiranje ne postoje, tako da se može zaključiti da je takvu odluku „neko donosio potpuno diskreciono“. Gradonačelnik Radomir Nikolić prethodno je kazao da, iako „zna da krši zakon“, Grad ne može da raspiše konkurs jer u budžetu nema dovoljno novca.

„Uprkos tome, nadležni organi nisu intervenisali, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava nam je saopštilo da nema nikakve nadležnosti u vezi sa medijskim konkursima, a „resorno“ Ministarstvo kulture i informisanja da „nema nadležnost“ da pokreće prekršajne ili bilo kakve druge postupke u slučaju da lokalne samouprave ne raspišu konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, te da one čak nemaju obavezu ni da ga izveste da li su takav konkurs raspisivale“, kaže Miladinović.

Ministarstvo privrede je, inače, 26. januara 2018. godine objavilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije RTK, a nakon isteka roka od šest meseci nakon što je Grad ponovo preuzeo vlasništvo nad njom. Prema Uredbi o izmeni uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, ukoliko se u roku od šest meseci ne pokrene novi postupak privatizacije, lokalna samouprava je dužna  donese odluku o prestanku postojanja medija, promeni delatnosti li ukidanju izdavača medija. Zakon o privatizaciji, međutim, ne propisuje rok u kojem bi ova privatizacija morala da se okonča.

Još nije raspisan poziv za novu privatizaciju RTK

Na javni poziv Ministarstva privrede iz januara ove godine stiglo je samo jedno pismo o zainteresovanosti, od strane Društva za novinsko izdavačku delatnost „Agenda 2020“  iz Beograda. Prema proceduri, Grad Kragujevac je nakon toga bio dužan da donese model i metod privatizacije RTK-a, nakon čega bi Ministarstvo privrede trebalo da raspiše poziv za novu prodaju RTK. Prema dostupnim podacima, iako se već bliži kraj godine, ovakav poziv još nije raspisan.