23.01.2018

Užice za medije izdvojilo koliko i pre tri godine, mada je gradski budžet uvećan

Grad Užice je raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih projekata i za tu namenu je iz lokalnog budžeta predviđen iznos od osam miliona dinara.

Autor: Nenad Kovačević

Iako je, kako to ističu predstavnici gradske vlasti, ovogodišnji budžet (2,75 milijardi dinara) za 100 miliona dinara veći nego 2017, iznos za podršku medijskih projekata isti je kao protekle tri godine.

Ovogodišnjim konkursom je, pored ostalog, predviđeno da najmanji iznos koji se odobrava po projektu bude 30.000, a najveći – tri miliona dinara, kao i to da mediji mogu da učestvuju samo sa jednim projektom, dok izdavač više medija može da konkuriše sa jednim projektom za svaki medij.

Kao „specifični kriterijumi za ocenjivanje projekata“ od interesa za javno informisanje navedene su opšte teme, poput „zbivanja na lokalnom nivou, u obrazovanju, kulturi, umetničkom stvaralaštvu, sportu, turizmu, privredi, preduzetništvu i poljoprivredi“.

Pored njih, od javnog interesa su i teme kao što su „zaštita zdravlja ljudi, životne sredine, dece i omladine, fizičke kulture“, potom i teme iz oblasti „ljudskih prava, razvoja demokratije, unapređivanje pravne i socijalne države“. Informisanje o radu organa Grada Užica, kako se napominje u konkursu, nije deo javnog interesa.

Na primedbu da je iznos od osam miliona dinara izuzetno mali i da je mnogo manji od dva odsto budžeta, što je preporuka novinarskih udruženja, Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika u ostavci, kaže da u užičkoj kasi nema dovoljno novca za sve potrebe.

„Taj iznos nije dovoljan, ali, nažalost, koju god potrebu u gradu da analiziramo, pokazuje se da su mogućnosti manje od realnih potreba“, kazao je Nešić.

Najviše dobijaju mediji bliski vlastima

Za potekle tri godine iz užičkog budžeta izdvojena su 22 miliona dinara, i to za ukupno 50 projekata užičkih medija i medija čije je sedište van grada. U 2015. godini, sa šest miliona dinara, od 14 prijavljenih projekata podržano je njih 11, dok su tri odbijena.

Naredne godine izdvojeno je osam miliona dinara i, od 21 prijavljenog projekta, komisija je podržala 17, a odbila tri. Prošle godine konkurisala su 33 projekta i,  takođe sa osam miliona dinara, što je svega 0,25 odsto užičkog budžeta, finansirana su 22 projekta, a deset ih je odbijeno.

U analizi tih statističkih podataka uočljivo je i to da, od kada je zakonom uvedeno sufinansiranje medijskih projekata, komisija nije odbila nijedan projekat užičkih medija, što bi moglo da ukaže na princip uravnilovke prilikom raspodele sredstava.

U jednoj medijskoj kući u gradu, koja bi uskoro trebalo da promeni vlasnika, zaposleni primaju minimalnu zaradu duže od pet godina

Osim iznosima, vlasnici užičkih medija nisu zadovoljni ni načinom na koji se ta sredstva raspodeljuju. Umesto da reši deo problema na medijskoj sceni, pa i deo finansijskih poteškoća medija, zakonom predviđeno sufinansiranje i u Užicu se pretvorilo u paravan iza koga se, bez obzira na kvalitet projekata, najveći deo budžetskog novca raspodeljuje medijima koji su bliski lokalnoj vlasti ili strankama koje u njoj učestvuju.

Pojedini vlasnici tvrde da su iznosi dogovoreni unapred, pre raspisivanja konkursa. Smatraju i da su članovi komisija politički instruisani, da se ne prati realizacija podržanih projekata i da lokalna samouprava ne poseduje resurse za njihovu evaluaciju.

S druge strane, ocenjuju da gradski političari smatraju da su mediji čiji su projekti podržani dužni da dnevno prate rad lokalne samouprave i aktivnosti gradskih funkcionera, iako je to u suprotnosti sa konceptom projektnog sufinansiranja.

„Sredstva raspodeljuje komisija, a možda vlasnici medija znaju nešto što mi ne znamo“, uzvratio je Nešić na tvrdnje da je i pre raspisivanja konkursa poznato koliko će koji medij dobiti novca.

Prosečna plata novinara 25.000

Inače, u Užicu posluje devet konvencionalnih medija i svi su u privatnom vlasništvu. Od toga, dva su štampana medija (nedeljnik Vesti i dvonedeljnik Užička nedelja), dve televizije (TV 5 i TV Lav), četiri radio-stanice (Radio Užice, Radio Luna, Radio San i Prvi radio) i jedna agencija (Zoomue).

Bez obzira na kvalitet projekata, najveći deo budžetskog novca raspodeljuje se medijima koji su bliski lokalnoj vlasti ili strankama koje u njoj učestvuju

U tim medijima, prema tvrdnjama njihovih vlasnika, zaposleno je ukupno 47 radnika. Oni su ili u stalnom radnom odnosu ili su angažovani kao honorarci. Među njima je svega 28 novinara, sa prosečnom platom od 25.0000 dinara. U jednoj medijskoj kući u gradu, koja bi uskoro trebalo da promeni vlasnika, zaposleni primaju minimalnu zaradu duže od pet godina.

Osim navedenih medija, budžetskim novcem su ranije podržani i projekti nekoliko lokalnih sajtova koji postaju sve uticajniji, ali većina njih preuzima priloge iz nacionalnih i lokalnih medija i sa zvaničnog sajta Grada. Retki među njima objavljuju sopstvene sadržaje i angažuju profesionalne novinare.

Zbog svih tih problema, i pored toga što, kako svedoče, ostvaruju dragocen prihod na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, većina vlasnika smatra da bi taj koncept trebalo ukinuti, a neki od njih su radikalniji i poručuju da bi ga „trebalo zabraniti i medije prepustiti tržišnoj utakmici“.

CENZURA

Iako gradski funkcioneri tvrde da su užički mediji slobodni i da se kritički odnose prema lokalnoj vlasti, pojedini vlasnici medija, urednici i novinari, doduše nezvanično, navode da se pritisci ostvaruje sofisticiranije – kroz nezvanične razgovore lokalnih funkcionera sa vlasnicima, podsećanjima da deo prihoda mediji ostvaruju iz gradskog budžeta preko konkursa za sufinansiranje projekata, ali i uticajima na oglašivače, prvenstveno na lokalna javna preduzeća. Drugi pak odbacuju navode o cenzuri i objašnjavaju da je „političkih uticaja bilo mnogo više pre pet godina nego sada, u vreme naprednjaka“.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.